Čime smo se sve bavili u godini iza nas?

7 min read

U 2020. godini smo prisustvovali razlicitim dogadjajima i poglavljima koji ce ući u istoriju – neki losi, neki dobri. Ali nije sve tako sivo i beznadezno. Uprkos celoj situaciji koja je zadesila ceo svet ove godine, mi smo se potrudili da ipak ne klonemo, vec da se bacimo na rad.

Virtualizovanje Tehnološkog doručka

Godinu smo bezbrižno započeli sa Tehnološkim doručkom #48 u Novoj Iskri. Slušali smo Kristinu Nikolić dok je pričala kako se UNDP bavio uvidima o demografskim trendovima, kroz povezivanje akademske zajednice i IT profesionalaca,  dok nam je Luka Pejović govorio o crowdinvesting platformi Ventu.rs. O pričama sa dušom nam je govorio Nenad Blagojević, i mogli smo da uživamo uz pozitivne životne priče o vrednim i talentovanim ljudima iz Srbije, a Mila Rosić nam je pričala o svom projektu za recikliranje i redizajn nameštaja.

Već sledeći događaj,Tehnološki doručak #49 je morao biti online. Da, i mi smo se priključili svetu online događaja i napravili zoom nalog. Nedostajale su domaće kiflice, ali nije nedostajalo novih inspirativnih priča. Imali smo priliku da čujemo o sjajnim idejama koje su se rodile u vreme karantina i pandemije.

Milomir Dragović i Nataša Danilović su nam pričali o Antikorona zona – online platformi za socijalizovanje i učenje koja je iskoristila najbolje od Zoom aplikacije. Ana i Veljko Nešić su predstavili platformu Mali Proizvođači koja je spojila domačinstva koja imaju domaće proizvode i kupce koji su za njih zainteresovani, Jana Antić je pričala o Easy Pass platformi koja je spojila profesore i pojedince kojima su potrebni privatni časovi, a Igor Graić je pokazao platformu Podrška Psihoterapeuta koja povezuje psihoterapeute i korisnikeu samo tri klika i potpuno anonimno.

Sticajem okolnosti, i naš jubilarni Tehnološki doručak #50 smo dočekali preko Zoom-a, opet bez domaćih kiflica. Uživali smo dok smo slušali kako Pavle Krivokuća opisuje šta če sve Serbia Upside Down obići na biciklima. S druge strane, opet smo imali neke nove platforme koje bi olakašale rayličite sfere. Miloš Stojanović i Nataša Mitrović su nam pričali o sajtu za nekretnine Roommateor gde se mogu naći cimeri, Lazar Pavlović nam je pokazao all-in-one alat za grafički dizajn Glorify, Aleksandar Zobec je pričao o najvećoj startup zajednici na svetu F6S, dok nam je Tamara Didić predstavila DokTok, prvu platformu za onlajn konsultacije sa lekarom u Srbiji.

Ali nije cela godina prošla u druženju preko kompjutera. Uspeli smo da Tehnološki doručak #51 održimo i uživo, uz ograničen broj ljudi, dok su svi ostali mogli da prate prenos na našim društvenim mrežama.

Tanja Vasojević je predstavila prvi i jedini domaći travel blog TrippinSrbija, Katarina Mitić je pričala o maloj porodičnoj yanatskoj kući Opleti koja pravi torbe različitih oblika i dezena, a Peđa Rusić nam je pokazao novi vid mentorstva i online radionica koji je moguć uz Tipsy Pixel. Nakon toga nam je Ivan Senić ispričao o nemačko-srpskom startupu koji razvija Midiaid platformu da olakša trudnicama pronalaženje babica po Nemačkoj, dok je Ognjen Vuković predstavio novi način za plaćanje preko Bridge.

Godinu inovantivnih ideja i priča smo završili online, ali ovoga puta bez Zoom-a. Malo smo istraživali i isprobavali, i našli StreamYard kao sjajno sredstvo da pregrmimo virtualizovanje Tehnološkog doručka. Preko naših društ venih mreža smo slušali Nikolinu Božanović kako predstavlja HR Kutak koja je okupila sve ljude iz oblasti ljudskih resursa, Slavoljuba Atanasovskog kako predstavlja prijateljstvo koje je stvorilo Bruđis, Bogdana Ćirića kako pomaže rešavanju problema parkinga preko nanobile, i Konstantina Vuka Savićevića kako daje osvrt na četbot komunikacije za koje je zadužen Tino Space.

Otvoreni podaci u vreme pandemije

Osim Tehnološkog doručka, ove godine smo započeli i nove projekte. Naša Marija Savić se interesovala šta se dešava sa otvorenim podacima, jer kada drugo da se zapitate o gorućim temama nego tokom karantina i prebrojavanja korone? Zahvaljući Mariji, pokrenuli smo Open Data projekat kako bi doprineli širenju teme otvorenih podataka i projekata koji se time bave.

U okviru Open Data projekta održali smo 3 online događaja u kome smo mogli da čujemo interesatne priče, mišljenja, i projekte. Inspirisan blog postom Igora Spasića, prvi Open Data meetup Virus VS Otvoreni podaci je omogućio da čujemo kako Katarina Kosmina i Zoran Ševarac vide otvorenih podataka i njohovo korišćenje kod nas.

Na drugom Open Data događaju smo pričali o tome gde se nalaze nasi podaci sa Andrejom Gluščević i Jelenom Adamović i koji su to projekti koji su do sada sprovedeni, dok se naš treći Open Data bavio aktuelnostima u svetu otvorenih podataka. Katarina Kosmina i Marko Kažić kako se sve koriste otvoreni podaci i o projektima koji su aktualni, ali su se osvrnuli i na to kako sve mogu da se koriste otvoreni podaci.

Programiranje i učenje uz JavaSpejs

Pored otvorenih podataka, okrenuli smo se i ka objektima i šta sve mogu programeri sa njima da urade u javi. Nastao je Java Spejs kao projekat koji će okupljati studenate i početnike iz oblasti Java tehnologija, ali i IT-a uopšte. Zahvaljujući našem Filipu Vujiću, pokrenul ismo projekat koji bi pomogao svima koji se tek upuštaju u programerske vode.

I tako smo održali prvi Java Spejs događaj i slušali Katarinu Jerinić kako priča o prvom danu na poslu i Željka Nedeljkovića kako pokazuje šta sve moće da se uradi sa projektnim obrascima. Nakon prvog dana na poslu, drugi JavaSpejs događaj nam je dao priliku da čujemo kako izgleda prvi intervju za posao i praksu u svetu Jave od Tamare Popadić, nakon čega nam je naš Igor Spasić objasnio šta su Java Generics, Singleton šablonu i Lombok plaginu i njihovu primenu. Na trećem Java Spejs događaju smo mogli da čujemo o započinjanju IT projekta od Igora Spasića koji je objasnio šta sve treba uraditi pre nego se počne sa kodiranjem.

Poslednji Java Spejs događaj ove godine je dao priliku da Bogdan Zdravković predstavi Hybris Commerce platformu za razvoj eCommerce rešenja, dok nam je Uroš Milivojević davao savete za pronalaženje posla.

Ipak može offline konferencija uz Hipkon Lajt

Ono što je ovu godinu učinilo ipak posebnom je naš Hipkon lajt. Ovaj virus možda jeste zaustavio sve konferencije i naterao nas da otkažemo naš Heapcon, ali niko nije rekao da nećemo ništa organizovati. Šta je godina ako nema Hipkona?

Čekali smo, posmatrali situaciju, i tiho planirali kako da ipak organizujemo Hipkon. To nije bilo moguće u kapacitetima u kojima smo navikli, ali smo uspeli da organizujemo “lajt” verziju sa svim epidemiološkim merama. Ali kako konferencija u vreme pandemije? Sa ograničenim brojem ljudi i poštovanjem propisanih mera, okupili smo se u Dorćol Platz-u, ali smo se gledali i onlajn za one koji nisu mogli da dođu.

Uprkos izazovnoj 2020. godini, uspeli smo da pružimo sjajno iskustvo onima koji su pratili program uživo u Dorćol platz-u kao i onima koji su bili uz nas onlajn. Okupili smo domaću naučnu i tehnološku zajednicu oko važnih tema koje se tiču svih nas i saznali šta se sve dešava oko nas. Od naših govornika smo mogli da čujemo razne interesantne teme, dok smo u pauzama mogli da pijemo na račun naših partnera Enjoying i Namics, i jedemo ukusnu hranu koju nam je dobacio Wolt.

Slušali smo šta se desi kada programer omatori, gde je najbolje mesto za karantin, kako se organizuje i olakšava rad na daljinu, kakve informacije su se delile za vreme pandemije, i šta se dešava sa kamerama u Beogradu. Pored toga, mogli smo i da učimo o energetskom realizmu, otvorenom kodu, obrascima za komunikaciju i arhitekturi IoT-asemantičkim grafovima,i procesu design thinking-a, između ostalog.

Šta krije sledeća godina?

Godina iza nas je bila puna izazova za sve nas, ali mi smo iskoristili vreme koje smo imali da smislimo nove projekte i sadržaje kako bi doprineli našoj zajednici. U sledećoj godini se nadamo još većem broju događaja i sadržaja u kome ćete moći da uživate! Stay tuned 😃

Podelite na platformi po izboru!

Ostalo:

Zašto je mala-velika konferencija bolja od veliko-velike?

Zašto je mala-velika konferencija bolja od veliko-velike?

Konferencije su ključna mesta za učenje, razmenu znanja i umrežavanje. I do…

Pročitaj
Lična prica: Moja prva godina u Heapspace-u

Lična prica: Moja prva godina u Heapspace-u

Bio je jun 2017. godine. Jehlička je putem projektora na zidu naše dnevne s…

Pročitaj
Zašto se priključiti lokalnoj tech zajednici

Zašto se priključiti lokalnoj tech zajednici

Kao i bilo koja druga zajednica, lokalne tech zajednice donose različite mo…

Pročitaj
Heapspace, verzija dva

Heapspace, verzija dva

Organizacija se menja vremenom, raste i sazreva. Takav je slučaj i sa Heaps…

Pročitaj
Pročitaj sve