“Definicija Otvorenih Podataka precizira značenje pojma “otvoren” u vezi sa znanjem, pospešuje zajedničko dobro u kojem svako može da učestvuje i gde je uzajamno korišćenje i upotreba na najvišem nivou. Sažetak: Znanje je otvoreno ako je svako slobodan da mu pristupi, koristi ga, menja i deli — ograničen, u najboljem slučaju, samo merama da se sačuva poreklo i otvorenost.” Preuzeto iz izvora: Open Definition

Otvaranje podataka je mlada oblast u Srbiji i načinjeni su značajni koraci u postavljanju kamena temeljca. Međutim, odgovore na pitanja gde se otvoreni podaci nalaze, koliko su pouzdani i kvalitetni i šta se radi na nivou društva u vezi sa ovom oblasti dobijamo na okupljanjima u vidu sastanaka radnih grupa otvorenih podataka, konferencija, angažovanjima Open Data zajednica i organizovanim online okupljanjima Heapspace-a gde diskutujemo o aktuelnim dešavanjima i kako zajedno možemo doprineti daljem razvoju ove oblasti. Sa jakim ciljem da se kreira prostor za umrežavanje i pruže adekvatne informacija, kako od naših stručnih govornika tako i entuzijasta Heapspace organizacije.

 

Pitali smo predavače na našim okupljanjima, ko može da otvara podatke?

“U suštini svi. Državni organi, lokalne samouprave, organizacije civilinog društva, privatni biznisi, kao i sami gradjani. “ – Andrea Gluščević, Lead Project Manager & Open Data specialist.

Marko Kažić deli isto mišljenje sa Andreom:

“Svi mogu da otvaraju podatke. Svi mogu i da koriste otvorene podatke. Bitnije pitanje je ko ih koristi i zašto ih ne koriste mase.” – Marko Kažić, Osnivač Zamphyr pokreta za slobodno obrazovanje.

Sa druge strane, ako svako može da otvara podatke, treba da postoje neka pravila kako bi se time rukovodilo. Važna pravila koja treba da se poštuju nam objašnjava Katarina:

“Podatke može da otvara svako – od državnih institucija koje su medju prvima počele to da rade do privatnih kompanija (ako im ne ugrožava poslovanje), akademskog sektora (pogotovo kada su istraživanja finansirana od strane države), medija (posebno istraživačkih medija), nevladinih organizacija (npr. ako rade crowdsourcing podataka sa građanima), itd.
Bitno je samo:
a) ne objavljivati lične podatke;
b) objavljivati i adekvatne metapodatke;
c) biti transparentan o načinima prikupljanja, kao i mogućim nedostacima podataka.” – Katarina Kosmina, Koordinatorka projekata u UNDP-u s fokusom na otvorene podatke i digitalnu transformaciju.

Jelena daje svoje mišljenje iz pravne perspektive:

“Svi koji imaju podatke koji mogu biti korisni i nekom drugom.”- Jelena Adamović, advokat.

Zašto je otvaranje podataka značajno za društvo?

“Otvorene podatke možemo smatrati javnim dobrom koje omogućava jednako deljenje informacija u društvu i kreiranja novih usluga – kada koristite aplikacije o zagadjenju vazduha, planinarskim rutama ili javnom prevozu, one su vrlo verovatno rezultat otvaranja podataka.” – Podelila je sa nama Katarina

Na ovaj način podstičemo negovanje transparentnosti delanja našeg društva i usvajamo svest da je značajno i dobro živeti vrednost “otvorenosti”. Na važnom smo putu u ovoj novoj oblasti. Kako bi se ustanovila što jasnija struktura, potrebno je da se što više organizacija  angažuje  prvo u volji da širimo svest i da se edukujemo, validiramo podatke,, ne samo da usvajamo izgovoreno, već i da doprinesemo svojim pitanjima, kritičkim mišljenjem i time utičemo na progres razvoja našeg društva u okviru Open Data, a i generalno.

UNDP je prošle godine, tačnije 17.12. 2019, u Novoj Iskri na Dorćolu, organizovao sastanak radne grupe otvorenih podataka gde su predstavljeni rezultati projekta Otvoreni podaci – otvorene mogućnosti, rešenja izgrađena u okviru sprovedenih izazova otvorenih podataka, kao i planovi narednih aktivnosti.

Formirana Radna grupa za otvorene podatke od članova iz državnih organa kao i organizacija civilnog društva i nevladinog sektora, broji 64 člana iz 42 institucije, organa javne uprave i lokalne samouprave. Objavljen je Portal otvorenih podataka na kome je 47 organizacija objavilo preko 250 setova otvorenih podataka, koji možete videti na ovom linku.

Učesnica online Open Data događaja podelila je sa nama sledeće: 

“Pošto dolazim iz sveta nauke, volela bih da čujem nekog predavača koji bi govorio o tome da li i kako bi otvoreni podaci pronašli mesto u nauci u Srbiji. Idealno bi bilo sa različitih aspekata prirodnog, društvenog i humanističkog.”

Pozivamo vas da nam pišete, date predloge, koga biste voleli da čujete iz ove oblasti. Online Open Data okupljanja organizujemo kako bismo svi bili u toku sa aktuelnim dešavajima  i deo progresa.
Pišite nam na opendata@heapspace.rs

Do sledećeg okupljanja, možete pogledati diskusije na našem YouTube kanalu.