Zašto te se tiče pad kriptovaluta Lune i Tere iako nisi u web3 svetu

Ovaj tekst je nastao iz velike ljubavi prema ideologiji Web 3.0 Želeli smo da se osvrnemo na jednu od najvećih kriza na tržištu kripto valuta kako bismo ispričali priču o ljudima. Nije do kripto valuta, do ljudi je. 

Ako je verovati starijim generacijama, u životu ništa nije stabilno i sigurno. Pa tako ni stablecoins. Da, tehnologija nam je donela sigurnost ali nije promenila ljude. Danas, umesto tri kanala na televizoru, imamo barem duplo aplikacija sa uvek dostupnim sadržajem i više se ne pešači u kilometrima svako jutro do škole/posla/kancelarije i tehnologija nam svakog trenutka daje olakšice koje su nam vekovima bile potrebne. Međutim, i pored svega istorija se ponavlja.  Tržišta berze/novca/kripto padaju i to na iste trikove iz osamdesetih.   

Kada bi postojala kriptovaluta pod nazivom “Heap” koja omogućava 1 Heap da prati 1 dolar, Heapspace može izdati Heapova onoliko koliko ima dolara. Ovaj finansijski koncept se naziva fiksiranje vrednosti ili na englskom collateral-based pegging. Koncept zvuči logično, jedan dolar vredi nešto, pa samim tim, dokle god imamo dolara koliko Heap-ova, možemo dokazati vrednost svoje valute. Hajde da sam ovaj koncept premestimo u okruženje kriptovaluta.  

Stablecoin-ove je kripto valuta čija je vrednost fiksna i vezana za vrednost američkog dolara. Stablecoin-ovi  dolaze u dve varijante: kolateralizovani – oni kojima imovina daje vrednost i algoritamski – oni koji svoju vrednost dobijaju od druge valute, poput našeg primera sa Heap-om i jednim dolarom. Sada zamislimo da imamo dve kripto valute. Jedna je zavisna od druge: Ako jedna kripto valuta padne ispod jednog dolara onda vlasnici te kripto valute mogu da je odmah zamene za drugu kripto valutu ali u visini jednog dolara. Ovaj balans je određen algoritmom i da bi funkcionisao potrebno je imati obe valute u istoj količini – u svakom trenutku. Međutim, ako bih ja kupila velike količine jedne od te dve valute, kad joj padne cena ispod jednog dolara i odmah je zamenila za drugu, dok joj nije pala cena – onda bih zaradila jednu poveću količinu novca. Ideja nije genijalna. Ona je već viđena i to jedne “Crne srede” koja je slomila britansku funtu. Potisnik mehanizama kupovine jedne valute za velike količine novca u trenutku kada postoji disbalans između dve valute je Dzordž Soroš. Nešto kao što je zarada menjačnice novca, samo skalirano na nivo koji je slomio Britansko celokupno tržište novca. Sorošu je naravno bilo malo što je zaradio pa je ponovio ovaj postupak i četri godine kasnije samo sa drugom valutom. Dakle, nije u pitanju nešto karakteristično samo za kripto: primenjuje ga menjačnica i Soroš. 

Vratimo se na krizu koja se desila: Imamo Lunu i Terru.  Ideja je da će automatizovani sistem regulisati stabilnost obe kripto valute tako da kada Terra (UST) padne ispod jednog dolara, korisnici mogu da sprže jedan UST i dobiju Lunu od jednog dolara. Ovaj proces bi išao automatski ali bi ta arbitražna kupovina donela i zaradu u visini razlike u ceni i kad pada cena Terre i kada raste. Ideja je fenomenalna, sad tek možemo da se bacimo u kriptovode. Regulisali smo tržište digitalnih valuta konceptom koji se primenjuje vekovima na tržištu hartija od vrednosti. Iako smo napravili kripto valulute nezadovoljni bankarskom industrijom, hajde da primenimo metode koje su baš deo tog istog problema koji smo pokušali da rešimo. Život je lep i sad možemo svi da kolektivno priglimo sigurnost koja je toliko nedostajala kripto svetu. Samo imamo problem: Ako bi se naglo oborila vrednost Terre da Luna ne može da nadoknadi pad, ceo sistem bi pao.

Drugim rečima, izgradnja dugoročno održivog ekosistema zasnovanog na Terri, može da postoji samo uz očuvanje potražnje za Terrom. Metod funkcioniše samo kada se Terra uvek može zameniti za Lunu, odnosno vrednost Terre je zagarantovana samo onda kada je tržišna kapitalizacija Lune veća od tržišne kapitalizacije Terre. Tačnije, kada kapital Lune ima više novčane mase od Terre. Ova if Luna > Terra petlja stoji u samoj srži stabilnosti celog koncepta. S toga je Terraform Labs pokušao da poveća svoje Bitcoin fondove (da bi povećali masu kapitala Tere) da bi Bitcoin-om uradili najveću tržišnu kapitalizaciju, kao sekundarni kolateral.

Međutim, 9. maja se dogodio incident sa depegging-om u kojem je cena Terra bila niža od vezanog 1 dolara. Zbog depegging-a, mnogi investitori su doveli u pitanje stabilnost cena Terre, a investitori sa velikim vlasništvom su masovno počeli da je prodaju, što je na kraju izazvalo pad od 0,7 dolara. Da bi sprečio ovaj pad vrednosti, algoritam je počeo sa izdavanjem Lune, a nakon tri dana postojeći tiraž Lune iznosi oko 340 miliona. Da biste prodali Teru tokom kraha, morali biste uraditi konverziju Tere na Lunu, a kao što smo rekli, taj tip konverzije je sam po sebi gubitak. Dana 11. maja, trećeg dana incidenta, izvršni direktor Terraform Labsa Kvon Do-hieong najavio je kontramere kao što su povećanje maksimalnog iznosa Luna i smanjenje ciklusa prilagođavanja cirkulacije Lune za Terra vezanje za polovinu.

Zbog strukture algoritma, cena Lune se ne čuva sve dok Terra ne bude u vrednosti od jednog dolara, pa se tumači kao pokušaj da se prvo žrtvuje Luna koja je dostigla maksimalan obim izdavanja. Lunin krah nije uticao samo na Terraform Labs, Terru i Lunine investitore, već je naneo i ogroman udarac celom tržištu kriptovaluta. Danas, Kripto tržište ima najnižu masu novica u sebi. Čak i bitkoin je pao ispod nivoa od 30 miliona vona (23.282 dolara). Masa novca je ono što valuti daje vrednost. Bez garantovanog odnosa: jedna valuta jednako jedan dolar, valuta zapravo i ne postoji. Uzmite u obzir i još da je kripto tržište zasnovano na dolaru baš kao i trgovina naftom. Na nekom globalnom planu, veliki broj zemalja bi to rado promenio. Još na to dodajte i da je trenutno došlo do oružanih sukoba u Ukrajini kao i da se Bajdenova administracija umešala u regulaciju Lune i Terre, koji su azijska valuta… Puno faktora koji se vrte oko jedne premise koja nas lično boli: Tržište novca i bankarstvo nam nisu valjali pa smo pokušali da ih rešimo kripto valutama. Sad na kripto valute primenjujemo zakonitosti koje nam u startu nisu valjale. 

Šta dalje?

Tržište novca počiva na pravilima koja nam mogu biti komplikovana ali premisa je zapravo jasna: Novac se tretira poput objekta koji se prodaje. Jedan dolar, može biti prodat po ceni od dva dolara, samo ako ubacite komponentu vremena u celu priču. Onda na sve to dodate i koncept usluga i eto modernog bankarstva. Zvuči jednostavno, zar ne? Kripto kao pojam, zapravo treba da nas oslobodi od modernog bankarstva i da nam da mogućnost da izbacimo banku iz jednačine. Daje nam mogućnost da promenimo ekonomske koncepte zbog kojih Soroši sveta mogu da zarade iako to znači da će celo tržište jedne zemlje pasti.  Ideja o smart contract-u nije strogo finansijska, već je duboko liberterijanska i revolucionarna. I da, možda će Luna nestati ali talas napretka će nas nositi dalje. I možda će Luna i Terra biti jedna fusnota zbog koje će kripto tržište biti poljuljano, ali u NY možete da kupite NFT kojoj ćete imati dnevno pravo na parče pice do kraja života. Ako to nije dokaz da ima dobrog u svetu, ja ne znam šta je.