Priča o putu umetnosti od pećine do koda

Već unapred znamo, nećemo se složiti oko toga – Šta je umetnost?

Teško je reći šta je umetnost, jer je to i estetska kategorija, pa tako dolazimo do neuhvatljivosti lepote. Ona je u oku posmatrača. Umetnost je takođe i jezik. Ipak se radi o komunikaciji kojom stimulišemo svoja čula ali i zapitkujemo jedni druge: Da li je i tebi isto kao meni, ova slika/film/stih/pleh pečenja pravo malo umetničko delo? Jer je umetnost i igra i knjiga i zvuk. A da nije kojim slučajem i kod?

Od praistorije do dana današnjeg, ne postoji jedna rečenica/način/modul/sistem oko koje smo se svi sliožili da je ispravan odgovor kada se radi o definiciji umetnosti. Možda jer je u pitanju duhovna delatnost čoveka, nastala iz duboke potrebe da se stvara i da taj lepi svet, koji nosimo u sebi prenese, dalje, kako bi mu i drugi svedočili.

Možda jer je potraga za ovim odgovorom toliko utkana u postojanje čoveka jer se vekovima nije došlo do odgovora. Ne postoji singularitet ovog pitanja kao ni model po kojem bismo testirali ispravnost iskaza. Možda, mi kao inženjeri, pristupamo isuviše filozofski a to tek ne želimo

Umetnost razlikujemo prema izražajnim sredstvima kojima umetnici stvaraju: materijali, tehnike, istorijski uticaj ili vremenski period. O umetnosti mislimo i u svojstvu pod kategorija koje je čine: Arhitektura, Slikarstvo, Film, Vajarstvo, Muzika. Ali danas, u eri informacionih tehnologija, umetnost se kreira kodom.

Šta je digitalna umetnost?

Jedna od vizuelnih umetnica, Vesna Opavsky, postavila je sebi pitanje šta je umetnost. Njen odgovor je i njeno umetničko delo: “Ključna reč – Umetnost.” Vesna je u svom radu, upotrebila najćečće reči koje su date kao odgovor na ovo pitanje, s idejom da ukaže na izražajne i društvene aspekte umetnosti u preseku sa informatičkom fenomenologijom, koristeći apstrakciju programskog koda koji je na određenom nivou takođe tesktualan. Svojim digitalnim grafikama predstavlja rezultate internet istraživanja koji odgovaraju na pitanje poimanja umetnosti u modernom dobu.

Da li je programer umetnik?

Da, ako pitate CTO-a, ne ako pitate umetnike. Ali, šalu na stranu, pojava intersekcije umetnosti i koda nije izolovan slučaj. Era Milivojević, konceptualni umetnik i beogradska legenda, izveo je performans “Čovek protiv mašine” u Arte Galeriji, koji se oslanja na čuveni okršaj Garija Kasparova i IBM Deep Blue računara. Svojim potezima, rekreirao je poteze Kasparova, istovremeno kreirajuči jedinstvene grafičke apstrakcije kako bi pronikao u apsurd teorije da mašina može da pobedi čoveka. Rad Ere Milivojevića možete i danas videti na prozorima kulturne ustanove Vuk Karadzić.

Dve decenije kasnije, Uroš Krčedinac, digitalni umetnik progamer i edukator, napisao je esej i kreirao vizualizaciju na temu Erinog rada, osvrnuvši se na rematch čoveka i mašine, kao filozofsko pitanje odnosa AI, kognicije i tržišta, navevši u nama omiljenom citatu: “Razvetrivši mistifikacije, videćemo da se jedan deo trans-humanističke retorike efektivno svodi na marketinšku strategiju industrije visokotehnološkog kiča. Šta je turbo-folk bio za lokalnu palanku devedesetih, to je ilonmaskovski turbo-futurizam za današnju globalnu palanku.”

Možda je jedan od najzanimljivijih projekata intesekcije tehnologije i umetnosti: “Digitalna molitva”, Kristine Tice, koja je kreirala algoritam mašinskog učenja koji je na konstrukciji ekrana različitih dimenzija, koncipirao pravoslavne ikone, zahvaljujući bazi podataka koja se sastoji od 4000 digitalnih reprodukcija srpskih, grčkih i ruskih srednjovekovnih ikona. Kako Kristina navodi u jednom intervju, želela je da skrene pažnju na činjenicu da je u neoliberalizmu veštačka inteligencija ono što je u srednjem veku bio – Bog. Danas se zadovoljenje mnogih naših potreba, odgovori na ključna pitanja, moralni kodovi i uticaji češće traže u virtuelnom nego u duhovnom prostoru.

Dakle, neki programeri/ke jesu umetnici/ce. Njihov rad ne samo da kolektivno pomera granice percepcije umetnosti, nego otvara pitanja koja su filozofska, religiska i društvena, baš kao što i treba da se desi kada naiđemo na umetničko delo: Ono ne samo da daje odgovore, nego i postavlja pitanja.

Zbunjenost multitalentovanim ljudima dolazi iz naše potrebe da “stavimo” ljude u okvir. Godine organizacije tehnoloških konferencija su nas pomerile od te ideje. Tokom poslednjeg Heapcon-a, ugostili smo George Mandis-a, Full-Stack developer-a i kreativnog tehnologa, koji je već godinama zaljubljenik u kreativnu upotrebu koda. Ne, ne mislimo na to kako efikasno kopira kod sa Stackoverflow-a, već kako koristi svoje programerske veštine kako bi razrešio brojne kreativne zagonetke na koje nailazi ili koje sam sebi postavlja. Od njegovog rada, izdvojili bismo “101 način da kod napiše: Hello World”. Nekorisno ali ne i neznačajno, kako sam navodi, što je i njegova lična definicija umetnosti.

Geoge već godinama radi kao nezavisni developer i konsultant. Njegov razvojni i konsultantski posao fokusiran je na full stack web development, proširivanje i dizajniranje aplikativne infrastrukture, održavanje, prilagođenih integracije i optimizacije. Klijenti su mu profesionalni sportski timovi, nacionalne neprofitne organizacije, aplikacije App Store-a. Random Gorge trivija: Njegov open source kod je korišćen na sajtu Marvela. Njegov umetnički medium je JavaScript a 2019. na Heapcon-u. održao je predavanje “JavaScript for Artists” na kojem smo prošli kroz brojne upotrebe koda kako bismo stvarali. Za taj programski jezik se odlučio jer je sveprisutan, od hardvera do servera, kao i to da ga koristi velika zajednica ljudi. Takoreći, poseduje sve kvalitete umetničkog medija. Za George-a, umetnost je detinja razigranost i sposobnost da uvek budemo amateri bez obzira koliko smo u drugoj oblasti senior.

Istorija umetnosti i kompjutacije

Umetnost i računarstvo, plešu zajedno od 50tih godina prošlog veka. Njihova prepletenost je prisutna u svim grandma umetnosti ali i tehnologije, pa tako imamo kompjuterski generisane pesme, vizuale i animacije, pisane širokim spektrom tehničkih jezika.

Godine 1951, snimljeno je prvo izvođenje pesme “God Save the King” putem računara,a danas je autotune deo muzičke produkcije koji se podrazumeva. U prvim godinama, umetnost se stvarala kao odgovor na radoznalost ili iz puke radoznalosti. Takođe, imamo primer koriščenja vojnog kompjutera, vrednosti od današnjij 2,24 biliona dolara, na kojem je neko (nepoznati autor) nacrtao ženski akt. Ovo je inače jedna od prvih digitalnih slika. Nije li paradoksalno kako je neko naišao na 2,24 billion vrednu mašinu i pomislio:”Hajde da nacrtam golu ženu!”. Od svih mogućih stvari. Ali i to je otisak nečije težnje, zabeležen u vremenu na paradoksalno skupom računaru.

Kako stvarati danas?

Kao što i umetnici mogu da otvore svoju paletu, tako je i digitalnim stvaraocima dostupno nekoliko alata u sklopu JavaScript-a. U svom predavanju George prikazuje nekoliko različitih umetničkih JavaScript alata, nazivajući ih JavaScript Paletom, koje možete videti i na George-ovom GitHub-u. Iz JavaScript palete izdvajamo:

Konami-JS

Nije umetnost, ali nas je dotaklo. Svi se sećamo kako smo ukucavali levo, levo, dole, dole, gore kako bi nam Aladin bio besmrtan. Ovo je jedan od JS kodova koji omogućava easter eggs na sajtu kad se ukuca odgovarajuća šifra. Ne radi na sifre iz Simsa. Kreirao ga je, naravno George.

Espruino

Espruino je mali računar koji svako može da koristi za kontrolu stvari oko sebe. Njegov JavaScript omogućava trenutne povratne informacije tako da možete eksperimentisati i razvijati bez obzira na nivo iskustva. Čak i ako ne možete da programirate, i dalje možete brzo da započnete sa našim uređivačem grafičkog koda. Espruino obuhvata i hardverske i softverske komponente.

Umetnost sa Veštačkom Inteligencijom i Mašinskim učenjem

Od vizualizacije do obrade zvuka, ovaj dijapazon alata ide od klijentskih biblioteka pa do web servisa. Za svakoga po nešto.

Ono što je nama bilo zanimljivo je da su mnogi alati vizualizacije temelj na kojem se zasnivaju filteri koji danas koriste Instagram, TitTok i druge aplikacije kako bi obradile selfi fotografije. Što bi se rekllo: Šta je umetnost bez autoportreta?