Glavni fokus predavanja Marka Ivanovića na Java Spejs Mitapu #7 bio je na stvarima koje bi voleo da je znao kada je počinjao da radi kao developer. Kao neko ko takođe ima iskustva u intervjusanju, u prvim minutima Marko se nadovezao  predavanje Nikoline Božanović, pa je dobro čuti još jedno stručno mišljenje na temu pripreme razgovora za posao.

Dakle, šta bi Marko voleo da je znao kada je počinjao da radi kao developer –  ključne poruke – premotajte na 1.03.17

Nikada nećete prestati da učite

  • Na koji način volite da učite? Nađite medijume koji će vam najviše pomoći da efikasnije učite dok radite.
  • Ograničite se za početak na jedan backand jezik. Naučite SOLID dizajn principe, kao i principe objektno orijentisanog programiranja. To je osnova koja se očekuje u svakoj kompaniji. 
  • Koje su popularne tehnologije u frontend-u i backend-u, koji framework.  Zašto se i kada koristi Cloud. Budite upoznati sa terminologijom. 
  • Community je važan. – Istinska moć nekog jezika je u tome koliko široko rešava problem, odnosno kako konkretno rešava problem, i koliku podršku ima kada je u pitanju dokumentacija i tehnička podrška, kao i community podrška. 
  • Metodologije procesa razvoja softvera – Waterfall, Scrum, Kanban i Saf – sve se koriste i savet je da ih istražite i uporedite jer ćete se na poslu sigurno susresti sa nekom od njih.

 

Rad sa ljudima

Moram priznati da mi se ovaj deo posebno dopao zbog onog uverenja kako je posao programera idealan za one koji ne vole da budu u direktnom kontaktu sa ljudima. To je taj dobri stari stereotip programera koji sedi sam u svojoj sobi, ili kancelariji, radi danju, radi noću i voli samoću. 😀 

Ali Marko je odličnim objašnjenjem razbio to uverenje.

  • Razvijaćete vi softver. Bićete vi programer, ali ćete raditi sa ljudima. Mi zapravo nismo samo programeri, to je jedna od sfera kojom se bavimo. Mi smo u stvari softverski inženjer i to uključuje dosta veština samog inženjeringa koje se na kraju svede da vi rešavate neki problem. Da li je to biznis problem ili tehničke prirode…ali kako razvijate karijeru više ćete zapravo učestvovati u rešavanju tog problema, i prirodni razvoj toga je da više radite na dizajnu. Da diskutujete sa ljudima, da razmenjujete misli i iskustva i znanja, da biste došli do rešenja, i onda zapravo kraće vreme provedete u programiranju toga.
  • Vežbajte argumentaciju, način na koji predstavljate svoju ideju, vežbajte i da aktivno slušate drugu stranu. Evo i Markovog iskustva –  znam da sam bio u pravu da treba da rešim problem tako, ali nisam imao možda dobru terminologiju, nisam imao možda dobru prezentaciju, nisam umeo da iznesem svoj slučaj kako treba i nadglasan sam bio od drugih ljudi, pa smo išli sa drugim rešenjem sa kojim se možda ne bih složio.
  • Razvijajte kritičko mišljenje kroz posao. Slušajte tuđe mišljenje i iskustvo i razvijajte svoj stav. Što bolje uspete da izražavate svoje mišljenje, stavove, želje i ambicije, više ćete biti zadovoljni sobom, samim tim i svojim poslom. 
  • Učite od drugih i tražite da učite o drugim stvarima od mentora. Efikasnije je kada se uči uživo nego kada se uči iz knjiga. 
  • Učite engleski- terminologija je na engleskom, veliki broj firmi koristi engleski kao primarni jezik. Ono što može da vam pomogne je da razmišljate na engleskom.

 

Komunikacija, prezentacija i feedback

Kada imate konfliktnu situaciju sa kolegom, ako se desi neki problem ili neko bude nekorektan prema vama – ne treba trpeti već odmah iskomunicirati. Vežbajte povratnu informaciju. Koliko god se ne slagali sa nekim moramo da ostanemo profesionalni. 

Vežbe za komunikaciju i prezentaciju – pravilo 3 stranice. Kada sažimaš neku ideju, na prvom papiru napiši od A do Š šta si hteo da kažeš. Pročitaj par puta i na sledećem papiru sumiraj, kao neki siže. Ponovo pročitaj par puta i na trećem papiru probaj da sumiraš sve u jednoj rečenici. Ta jedna rečenica treba da izvuče poentu šta želite da kažete tim izlaganjem. Ova vežba pomaže za prezentacije, javne nastupe… 

 

Biće dosta sastanaka

Sada kada smo utvrdili da programeri zapravo ne programiraju od 9 do 17h, već dosta vremena provode radeći na rešavanju nekog problema sa timom, Marko upozorava – da, biće dosta sastanaka. 

Sastanci su neophodni da bi razumeli šta je problem, šta to hoćemo da rešimo, kako hoćemo da rešimo problem, odnosno da dizajniramo rešenje, pa evaluacija rešenja…

Sastanci mogu da budu teški jer ne ume svako da vodi sastanak, da dobro definiše temu, ili da drži pažnju. Ukoliko se nađete u toj situaciji, Marko podseća da date iskreni feedback osobi koja ga je vodila, kako bi sledeći sastanak bio bolji.

Na kraju predavanja Marko je preporučio i par knjiga i linkova za dalju edukaciju jer – nikada nećete prestati da učite. 

I za kraj, vratiću se na još jedan meme na bolnu temu, sve sa namerom da vas podstaknem da uključite snimak Java Spejs Mitapa #7, premotate na 1.45.50 i saznate odgovor.

 

 

Budući da je Marko posebnu pažnju posvetio Bad business buzz slang-u, očekujte novi blog na tu temu.